Kardiovaskularne bolesti i primena diklofenaka

Bol je poziv na buđenje, ali..

Ovo su važna ograničenja terapijske primene lekova koji sadrže diklofenak i namenjeni su za sistemsku primenu, a ishod su procene njihove kardiovaskularne bezbednosti sprovedene u Evropi:
Primena diklofenaka je kontraindikovana kod pacijenata kojima je ustanovljena kongestivna insuficijencija srca klase II-IV, ishemijska bolest srca (angina pektoris i infarkt miokarda), bolest perifernih arterija i cerebrovaskularne bolesti (moždani udar).
– Pacijenti koji imaju značajne faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja (hipertenzija – povećan krvni pritisak, hiperlipidemija – povećan nivo lipida u krvi, dijabetes melitus – šećerna bolest i pušenje), terapiju diklofenakom treba da započnu tek nakon pažljive procene lekara.
– Pacijenti treba da primenjuju najmanju efektivnu dozu u najkraćem vremenskom periodu potrebnom za kontrolu simptoma, što određuje lekar.

 

 

Diklofenak je nesteroidni antiinflamatorni lek, široko primenjivan u terapiji bola i upalnih stanja. Evropska agencija za lekove razmatrala je nove dostupne podatke o riziku od nastanka kardiovaskularnih neželjenih efekata (kao što su srčani ili moždani udar) pri primeni diklofenaka i drugih nesteroidnih antireumatika. Potvrđeno je da je korist primene diklofenaka veća od rizika. Međutim, trenutno dostupni podaci ukazuju na povećanje rizika za nastanak arterijske tromboembolije pri primeni diklofenaka, tako da navedene kategorije pacijenata mogu biti izložene potencijalnom riziku.
Naravno, spisak neželjenih dejstava i kontraindikacija je duži i možete ga pročitati u uputstvu za lek. Nastanak arterijske tromboembolije nije najmarkantnije neželjeno dejstvo sistemske primene diklofenaka, te nije potencirano koliko je potrebno. Tako da ni pacijenti, u tom smislu, nisu dovoljno ili uopšte nisu edukovani. Takođe, naročito stariji pacijenti ne znaju da se tablete dikolofenaka (kao i ostalih antireumatika) ne koriste svaki dan u dugom vremenskom periodu, već samo po potrebi kod akutnog bola, odnosno nekoliko dana kod kontinuiranog bola i postojećeg upalnog procesa. Veliki broj pacijenata ga upotrebljava skoro svakodnevno, zajedno sa drugim lekovima, u okviru hronične terapije. Dakle, stalno su izloženi potencijalnom riziku, a da sa tim nisu upoznati. Razlog je što svu pažnju odvlači drugi neželjeni efekat. Kada se diklofenak koristi u hroničnoj terapiji (duže od sedam dana) počinju gastrične tegobe. Za razliku od tromboembolije, gastrični nadražaj pacijent oseća i prekida terapiju. Dakle, ovaj neželjeni efekat može sam da kontroliše.

Za one koji žele nešto više da saznaju

 

 

Zapaljenski proces je nespecifični odgovor organizma na uticaj agresivnog faktora. Dejstvo agresivnog faktora (npr. infektivnog agensa) je stimulus koji dovodi do stvaranja posebnih supstanci – prostaglandina, važnih posrednika upalnih procesa. Nesteroidni antireumatici, kao što je diklofenak, su simptomatski lekovi koji, inhibirajući biosintezu prostaglandina, ublažavaju, odnosno uklanjaju simptome upale kao što su otok, crvenilo i bol. Postoji nekoliko vrsta prostaglandina. Pored onih koji predstavljaju prvi korak u zapaljenju, neke druge vrste prostaglandina deluju protektivno na nivou krvnih sudova i inhibiraju adheziju tromba za njihov zid, a neki štite sluzokožu želuca. Pored toga što antireumatici blokiraju prostaglandine uključene u zapaljenje, blokiraju i protektivne prostaglandine i dolazi do neželjenih efekata stvaranja tromba i oštećenja sluzokože želuca.

Zbog neadekvatne upotrebe antireumatika i potrebe da doprinesem smanjenju kardiovaskularnog rizika, želela sam da stavim akcenat na veoma ozbiljno neželjeno dejstvo antireumatika – arterijsku tromboemboliju i da jednostavnim rečima objasnim mehanizam delovanja leka kako bi svi razumeli. Nadam se da sam vam, makar malo, pomogla. Ostajte zdravi! Vaša M.

 

Izvor: Saopštenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije

(Visited 508 times, 1 visits today)

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *